Atlas Copco proizvodi, sa svojom održivom produktivnošću, su namenjeni klijentima širom sveta iz svih oblasti. Preko 60 godina poslovanja u Srbiji. Karakterišu nas kvalitet i efikasnost pre svega.
U prethodnom izdanju Tehnologija u praksi pisali smo o FleetLink i HATCON aplikacijama. Iako smo želeli da vas upoznamo sa prednostima ovih aplikacija, ostali smo vam dužni jedno objašnjenje.
Nismo vam rekli zašto su ove aplikacije toliko napredne. I pored toga, nismo vam rekli kakve to veze ima sa novim kontekstom građevinskih radova.
Sve češće se dešava da se ponavljaju trendovi i pojmovi. Sami po sebi, oni su samo mogućnosti tehnologije. Stvar je u tome kako povezati ove stvari da se čoveku budućnosti olakša rad na gradilištu.
Nemojte da vas uplaši ovaj novi kontekst. Nije u pitanju nekakav filozofski pravac ili ideologija koju treba pratiti. Stvar je mnogo prostija. Radi se o tome kako da se čovek navikne na rad u Covid eri i post-Covid svetu.
Dakle, svet pred nama ima prost izazov. Sastoji se od premise da će postojati jasna ograničenja na gradilištu bez obzira gde se ono nalazilo. Očekuje se da će transport biti smanjen, radiće se i pribavljati materijali lokalno.
Pre svega toga, razmatra se kako će rad organizovati u situaciji kada je zapošljavanje ograničeno. Broj radnika koji mogu da posreduju u isto vreme je znatno smanjen. Da bi se to nadoknadilo neophodno je koristiti mašine.
Krajnji cilj mašina je da se one osposobe da rade automatizovano, tačnije da postanu roboti. Momenat u kome će pored vas raditi nekakav android je više stvar naučne fantastike. U poređenju sa sofisticiranom vizijom naučne fantastike, roboti sa kojim mi saobraćamo će biti robusniji i prostiji.
Njihov glavni zadatak jeste da obavljaju repetitivne zadatke kako bi zamenili niskokvalifikovani ljudski rad. Primera radi, već sada postoje roboti koji postavljaju cigle. Iako to ne zvuči nekako neverovatno, pogledajte to iz ugla uštede rada.
Umesto da zapošljavate gomilu radnika koji će slagati cigle, jednostavno ćete programirati i postaviti robota da to radi. Jedan takav robot može da menja nekolicinu radnika i postavlja cigle brže nego oni.
Dok se to dešava, radnici mogu da se posvete drugim aspektima posla. Što je još važnije, to će osloboditi put da se zapošljava više specijalista. Specijalisti, u najširem smislu, su ljudi posebnih veština neophodnih za rad gradilišta.
Ukoliko se trendovi budu nastavili, već u narednoj deceniji ćemo gledati hibridne građevinske radove. Polovinu postave će činiti roboti, a drugu polovinu ljudi. U ovom trenutku, još uvek su neophodne promene u tehnologiji da bi ovo postalo moguće.
Interoperabilnost je jedno od najvećih zahteva prve polovine ovog veka. Ukratko, možemo definisati interoperabilnost kao mogućnost saobraćanja dva uređaja koji koriste različite vrste podataka. Cilj interoperabilnih mašina je da mogu da komuniciraju bez obzira na tip i vrstu mašine.
U najplastičnijim primeru, to možemo da objasnimo ovako. Imate kompresor, pneumatski čekić i slagač cigala koji rade u isto vreme. Neophodno je da možete da imate izveštaje o njihovom performansu u realnom vremenu.
Da se ova opcija otvori, kompresor, pneumatski čekić, i slagač cigala kao i uređaj koji obrađuje podatke moraju da komuniciraju. Dakle, mora da postoji nekakva zajednička platforma putem koje će ove mašine saobraćati.
U ovom trenutku, prvi koraci su već napravljeni u ovom smeru. Doduše, to nije dovoljno za zahteve digitalizacije.
Digitalizacija se savršeno uklopila sa potrebama rada na gradilištu. O digitalizaciji kao fenomenu se može govoriti iz mnogo uglova. Međutim, za građevinske mašine, digitalizacija je proces sa konkretnim ciljevima i upotrebama.
Mašinama treba da se omogući lakše skupljanje podataka za potrebe mašinskog učenja i optimizacije rada. U primeru koji smo dali ranije, kompresor je neophodno “naučiti” kako i koliko vazduha treba da stvara u određenim uslovima.
Pneumatskom čekiću se može pratiti upotreba, trajanje metalnog dela za bušenje, i pregrevanje tokom rada. Slagač cigala bi trebalo da “nauči” kako i kada da započne ili prekine rad.
Sve to može digitalizacija uz mogućnosti naprednog izveštavanja, daljinskog upravljanja, i optimizacije rada. Za sve opcije je neophodno imati konstantan protok i skladištenje informacija vezanih za rad.
Izveštavanje je ključna funkcija digitalizacije. Bez nje, ni ostale tehnologije u upotrebi ne bi bile moguće. To je slučaj makar kada govorimo o građevinskim mašinama. U informatičkom opitu i testiranju moguće je baviti se mašinskim učenjem i veštačkom inteligencijom.
Ali, to su ispitivanja i istraživanja, dok je građevinskim mašinama potrebna konkretna aplikacija ovih tehnologija. Građevinske mašine nisu nikakva novotarija. One su radile i pre digitalizacije. Digitalizacija ovde služi za unapređenje radova, ali mašine mogu da rade i bez nje. Zato je osnovna funkcija digitalizacije kod građevinskih mašina napredno izveštavanje.
Mnogo je lakše unaprediti grešku kod dizajna ili performansa kada možete da izmerite kvalitet rada. Recimo, imate kompresor koji proizvodi određenu količinu vazduha. Možda problem nije u samoj mašini, koliko u radnim uslovima u kojima se kompresor nalazi.
Kada je to slučaj, vi možete napraviti posebne dodatke koji će olakšati rad i pod tim uslovima. Nakon toga ćete ponovo meriti performans u kontrolisanim uslovima i uvideti gde je problem.
Sledeći stupanj izveštavanja je rad i izveštavanje u realnom vremenu. Kako sada možete da pratite kako mašina radi, moći ćete da pravite određene promene u radu da ostvarite još bolje rezultate.
Napredno izveštavanje je otvorilo još jednu mogućnost, a to je mogućnost daljinskog upravljanja.
Daljinsko upravljanje je zahtev koji najviše odgovara zahtevima Covid-ere. Recimo, iako ne možete da imate ljude na fizičkoj lokaciji zajedno, to ne znači da oni ne mogu da rade zajedno. Ukoliko je posao određenih specijalista da upravljaju mašinama, šta ako oni to mogu da rade iz neke susedne zgrade ili postavke. To bi rešilo mnoge probleme pri organizovanju rada.
Sledeći iskorak od aplikacija kao što su FleetLink i HATCON jeste davanje konkretnih komandi mašinama. Kada ovo postane standard, vi ćete moći da upravljate mašinama sa mobilnog uređaja dok god su u odgovarajućem dometu.
Ideja da imate robota pune mobilnosti koga bi mogli da “vozite” i radite njime. To će morati još da sačeka. Ali, kada transportujete mašinu i napravite osnovne postavke rada, treba da možete da je optimizujete sa drugog uređaja.
Time ćete dobiti priliku da konstantno unapređujete rad građevinskih mašina u realnom vremenu.
Čitava potreba za upotrebom ovih tehnologija je optimizacija rada. Optimizacija je proces u kome ćete kroz određeni period unaprediti rad po određenim metrikama i performansama. Sve tehnologije koje smo ranije naveli služe baš za tu svrhu.
Na primer, imate kompresor koji treba da prati rad pneumatske bušilice. Međutim, radi se na delikatnom terenu i treba koristiti promenljiv dotok vazduha. Situacija je takva da radnik sa bušilicom nema vremena da sada ide nazad i podešava kompresor.
Kompresor treba da se prilagodi potrebama rada bušilice. Danas je to već moguće uz korišćenje PACE sistema, koji obavlja ovu funkciju u širem smislu.
To je poenta mašinskog učenja, veštačke inteligencije, i optimizacije rada kod građevinskih mašina.
Na kraju, sve se to radi da bi mašine mogle da zamene niskokvalifikovani ljudski rad i unapred gradilište. U primeru PACE sistema, dosta vremena se štedi u tome što “mašina radi sama”. Nije potrebno još jedno lice koje će konstantno održavati rad kompresora.
Slično je i u slučaju sa slagačem cigala. Taj rad se može unaprediti i uprostiti. Tako treba da rade mašine nove generacije.
Naravno, one još nisu na tom nivou. Ali, galopirajućim koracima napreduju ka tome. Mi smo generacija koja to svedoči svojim očima.
Nastavićemo da pratimo i da izveštavamo o tome. A za to vreme, potrudite se da nađete primenu za ove mašine i u vašem poslovanju. Unapredite procese rada.
