Atlas Copco proizvodi, sa svojom održivom produktivnošću, su namenjeni klijentima širom sveta iz svih oblasti. Preko 60 godina poslovanja u Srbiji. Karakterišu nas kvalitet i efikasnost pre svega.
Da li ste znali da u Tihom okeanu postoji veštačko ostrvo koje se sastoji iz plastičnih flaša, kesa i celofana,... koje je, verovali ili ne, površine Nemačke. Procena je da će sav otpad sa Zemlje koji se ne reciklira, gde god se on na planeti nalazio, u narednih 100 godina da dospe tamo. Tako da, ako želite da ostavite poruku u boci za naredne naraštaje, to možete učiniti tako što ćete plastičnu flašu sa porukom baciti u bilo koju reku, a kroz neko vreme ona će završiti na tom „ostrvu“ u Tihom okeanu.
Pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta veliki problem današnjice je postao ogroman porast količine otpadnog materijala. U svakom području ljudske delatnosti nastaje otpad - supstance koje su potpuno ili delimično neupotrebljive. Sa sve većim porastom broja stanovnika, raste i industrijska proizvodnja i potrošnja, sve više je gradilišta jer gradovi postaju tesni, samim tim stvara se i veća količina otpadnog materijala, a mesta za njegovo deponovanje je sve manje.
Kao što je poznato, reciklaza otpada predstavlja proces prerade otpada u nove proizvode ili materijale koji mogu ponovo da se iskoriste. U Srbiji imamo ogromne potencijale koji su nedovoljno iskorišćeni i na taj način cela država je na gubitku. U svim razvijenim zemljama, ko što su Japan, Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka i dr. odavno se praktikuje reciklaza otpada i na taj način, pored toga što pune državni budžet, doprinose većem dobru spašavajući planetu oslobađanjem suvišnog otpada.
Reciklaza otpada je vekovima bila standardna isplativa praksa u proizvodnji metala, a takođe ima duboke korene i u proizvodnji papira. Krajem dvadesetog veka, strast za očuvanjem životne sredine i isplativost su se spojili u sektoru graditeljstva i rušenja. Ako izuzmemo metal, većina materijala koja nastane pri građenju ili rušenju građevina ranije su bili karakterisani prosto kao otpad - šut ili krš. Donedavno je bila na snazi procedura da se sav otpadni materijal obavezno odvozi kamionima na deponije, gde se odlagao na prostoru koji je za to predviđen. Međutim, situacija je počela da se menja kada su statistike pokazale da značajan deo ukupnog otpada čini baš gradjevinski otpad.
Kada je isplativost u pitanju, investitori u razvijenim zemljama su počeli da uviđaju da je značajan finansijski faktor odvođenja i odlaganja otpada koji nastaje pri izgradnji i rušenju građevina, jer su deponije obično daleko na periferiji grada, a cena goriva je postajala sve viša. Na isti način, kamen kojim se nasipao teren je dovožen sa velikih udaljenosti po sve višim cenama transporta. Praksa mlevenja i recikliranja betona i asfalta je počela ubrzano da se širi i u isto vreme su preduzetnici podsticani da isto isprobaju i sa drugim materijalima koji spadaju u gradjevinski otpad, kao što su drvo i gips.
Iz svega ovoga izrodila se jedna fenomenalna ideja u koju su se pored investitora koji su imali finansijski interes, uključili borci za životnu sredinu, a takođe i arhitekte, građevinci i vlasnici nekretnina koji su želeli da demonstriraju odgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Tako je nastala tzv. zelena gradnja.
U današnje vreme društveni i ekonomski faktori zahtevaju da ciklus građevine bude kružnog toka, tako da se petlja spoji u najvećoj mogućoj meri i iskoristi gradjevinski otpad u proizvodnji nekog novog proizvoda. Danas postoje mnoge masine za reciklazu koje nam u tome mogu pomoć.
Čist šut, bez kablova, plastike, metala i drva je moguće reciklirati u kvalitetan građevinski materijal. Materijali poput kabala i metala treba odvojeno prikupljati i proslediti firmama koji se bave reciklažom istih.
Glavni cilj upravljanja građevinskim otpadom je da bi se uspostavio održivi sistem kojim se gradjevinski otpad organizuje, praćenje količina otpada, odrađivanje vrste i sastava građevinskog otpada, izbegavanje i prevencije nastajanja otpada, smanjivanje količine koje se odlažu, odvajanje i zbrinjavanje svih vrsta građevinskog otpada koji sadrži opasne materije. I zato budite odgovorni, reciklirajte na svom gradilištu, koristite za to predviđene masine za reciklazu, iako vam je budžet prioritet - uštedite, ili prosto pomozite planeti da duže živi.
Preduzeće CP SRB Pneumatic u svojoj ponudi ima proizvode brenda Epiroc, koji pored toga što se bavi proizvodnjom opreme za rudarstvo, infrastrukturu i industriju za eksploataciju prirodnih resursa, u svom katalogu ima i masine za reciklazu koje mogu da pomognu da se gradjevinski otpad reciklira na samom gradilištu. Pa tu imamo makaze za beton, hidraulične drobilice, hidraulične magnete, hidraulične hvatače i korpe za mrvljenje. Više o ovoj opremi možete pogledati na ovom linku.
